Ogledi o ratnoj prošlosti: Etnički aparthejd umesto pomirenja na Balkanu

 

Pod naslovom “Prekinuto pomirenje – kojim putem nastaviti”, u Beogradu je održan Forum za tranzicionu pravdu, na kome je predstavnica Rekoma i bivša predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić istakla da postoje brojni razlozi zbog kojih je prekinut proces pomirenja u zemljama bivše Jugoslavije.

Po njenoj oceni najveću krivicu za slabljenje i napuštanje ideje pomirenja nose političari koji se nikada nisu iskreno i do kraja založili za ovaj proces, a danas je situacija još teža jer je javni prostor ispunjen glorifikacijom odgovornih za genocid i ratne zločine, rekla je Nataša Kandić.

Poricanje zločina, genocida, zloćina protiv čovečnosti zapravo traži solidarnost novih generacija za počinjene zločine i profesor Zoran Pajić kaže u nekim svojim tekstovima i izlaganjima da zapravo na taj način političke elite, političke oligarhije su uspele da nove generacije uvuku u zločin prošlih generacija“, ukazala je dugododišnjia mirovna aktivistkinja.

Kako je rekao Edvin Kanka Ćudić iz sarajevskog Udruženja za društvena istraživanja i komunikacije u Bosni i Hercegovini tri etničke zajednice žive različita sećanja na ratni period, a samim tim su i njihovi narativi su sukobljeni.

Kako imamo situaciju da u BiH imamo tri naroda i ostale, i živimo etnički aparthejd, mi živimo zajednicu koja je podeljena, mi živimo situaciju u kojoj tri naroda žive svoju kulturu sećanja. Samim tim doživljavamo autoviktimizaciju da svaka etnička skupina smatra da je njena zajednica najviše oštećena u ratu. Pri toma, ako imate takvu situaciju onda imate situaciju i da ni jedna od zajednica ne preuzima odgovornost za zločine koji su počinjeni iz njenoga naroda, a samim tim nemate ni oprosta“, kaže Ćudić.

Po oceni Ivana Đurića iz Inicijative mladih za ljudska prava Srbija je izuzetno polarizovano društvo u kome dijalog ne postoji, već vlada pravo jačeg. Kako je opisao situaciju – državni aparat i nasilnički huligani ulaze u ring sa rukavicama, dok su predstavnicima civilnog sektora ruke vezane na leđima.

Govoreći o muralu generalu Ratku Mladiću koji je osuđen za genocid i zločine protiv čovečnosti, Đurić je istakao da se taj mural u centru Beograda pojavio nakon takozvanog Inckovig zakona, kojim je u Bosni i Hercegovini zabranjeno negiranje zločina:

Taj mural Ratku Mladiću je postao svetska vest, nešto što nikako nije bio naš plan i i dalje mislim da on ne treba da bude glavna vest u vezi sa Ratkom Mladićem u 2021. godini, godini u kojoj je doneta pravosnažna presuda. Ali on jeste od samog poečtka bio jako simboličan kada je napravljen“, kaže Đurić i podseća da sličnih murala i grafita “Ratko Mladić srpski heroj” ima svuda po Srbiji i okruženju.

Bekim Blakaj iz Fonda za humanitarno pravo Kosovu je naveo da su prikupljeni podaci o više od 13.500 poginulih tokom rata na Kosovu. Oko 120 osoba je optuženo za ratne zločine, pokrenuta su 54 sudska postupka i osuđene 42 osobe, što, kako ocenjuje Blakaj, govori da 99,9 odsto žrtava nije osetilo pravdu.

Prema njegovim rečima, na Kosovu se ne posvećuje pažnja žrtvama koje ne pripadaju većinskoj zajednici, već se zaobilaze.